BAD DAY:IZA KAMERE, ISPRED KAMERE

Tehnikolor

2005-11-30T04:31:00.000+01:00

Auf bem ti lebac. Opet sam mor'o da raspalim jedno sat-dva CounterStrike-a da bih se vratio "u momenat". Poceo sam previse da tripujem i razmisljam, i morao sam da skrenem malo misli i da ne kontam nista - CS se pokazao kao najbolji za to.

Radim kolor korekciju za ceo film. Znaci, idem OD KADRA DO KADRA kroz CEO FILM i podesavam boje. Color corrector, Levels i Color curves na svaki kadar i udri. Ceo film ce da vuce malo na zuckasto-zelenkasto, i boje su zasicene (u skladu sa tonom komedije koji film nosi, bez obzira sto se zove BAD DAY). Cilj mi je da sve budu jarke boje (a jesen je idealna za tako nesto), i da kadrovi (koliko-toliko, na momente stvarno nema sanse za ovako kratko vreme to da se uspe) budu ujednaceni u boji, da se dobije zadovoljavajuci kontinuitet kvaliteta slike koji nece publici smetati. Najgore je u office sceni, gde su neonke bile sjebane i tokom kadra svetlo menja boju! Na zalost, nema vremena da to peglam ali je moguce - keyframeovanje CC-a tokom kadra i voila!

Presamitio sam se od sedenja.

Hard drive, Hard days

2005-11-28T17:22:00.000+01:00

Hard je proradio, posle jebavanja sa drajverima za plochu i menjanjem drive lettera i... Ne znam ni ja sta sam sve mrlj'o i brlj'o - nesto od toga je pomoglo. Ipak ne Windoza bio u pitanju, PU!

Zadnja dva-tri dana su mi uzhasni za montazu filma. Sta god da uradim, kako god da uradim sve mi izgleda mrshavo i lose, i ne svidja mi se, i nije to to i smaram se i ... Stalno imam utisak da nista ne valja i sl. Mislim, pretpostavljam da svakom naidje takav period, ali kud bash sad - moram da zavrsim film do srede, realno, a ne ide i ne ide. Kako god da smuljam i izmontiram bilo sta, sta god da prepravim, stalno imam utisak da je sve gore i gore. Da li je u pitanju nervoza pred premijeru, ili nervoza jer imam sve manje para u shteku a nista jos zaradio nisam, a vreme prolazi, ili je u pitanju pak mish koji se pojavio u mojoj "kuhinji", mozda i probadanje u stomaku od onog sira pokvarenog sto sam pojeo pre neki dan (video sam po mirisu da je malo tukn'o, ali mi bilo zhao da ga bacim jer je bilo extra ukusa) ili je verovatno to sve skupa, ali... Ne znam kako da se izrelaksiram uopste. Sta god probam, privremenog je karaktera, i na duzhe staze sam opet bez daha, sa ubrzanim radom srca. Ostalo je da smuljamo finalni mix zvuka (to cemo sutra), i jos neke sitnice. Odjavna spica mi sad nesto smrdi, a bila mi je super pre neki dan. Da li sam sad realan, ili sam onda bio realan a sad sam sjeban - pojma nemam. Idem u bioskop veceras na RED EYE, da odmorim malo mozak. Ne verujem da ce da pomogne, al ajd. Treba i zvuk za spicu da se uradi. Damn. Od free flajera i plakata ni glasa.

Bad Day

2005-11-27T20:46:00.000+01:00

Jebes mu mater. Svasta se izdesavalo. Heh. Odakle poceti? Nije blog za mene. Kad radim, onda radim. A kad ne radim i kad bi da se odmorim, ne mogu i tad da buljim u monitor i cheprkam po tastaturi pishuci blog. Za mene je nesto gde moze glas da se snimi, pa da ja trabunjam, a on sam da mi pishe sta ja pricam. :) Usteda vremena, a i ne sjebavash oci na monitor. Dobio sam tik na kapku levog oka, pa sam pauzirao dva dana rad na filmu da ne bi, mislim, oslepeo. :) Sada se redje javlja.

Miksamo zvuk vec neko vreme, nabavili smo prostor za premijeru,prvu turu plakata zalepili, sinoc blokali i delili hand-made flajere po gradu i jutros se jedva otreznih. Posle par sati rada na PC-u, desilo se nesto cudno. Kad god pokusam da pristupim hardu gde su mi RAW fajlovi za film - blue screen. Odneli smo hard, uspaniceni, kod Gorana i tamo je radio normalno! Backupovali smo podatke, vratili ih nazad posle formatiranja harda i kada sam kuci opet probao - isto sranje. Jeee... Nesto je otislo bestraga. Grana na plochi, IDE kabl, ko zna. Pomislio sam da nemam virus, sto je malo verovatno, pa sad pisem ovaj blog dok mi NOD32 skenira hardove. Za sad nije nista nasao.

Pojeo sam spagete carnex-ove, gotove, popio shumeci magnezijum i malo se smirio. Sta sad. Gubim vreme bezveze. Za ove sate koliko se jebavam, mog'o sam shtosta da napravim. Pih.

Maki i Pedja treba da ugovore za zurku sutra, da vide za flajere i plakate (nova tura, sto nam je Loki sredio za dz), trebalo bi i kese za kokice sa BAD DAY logom da budu gotove (to mora da bude na sajtu obavezno: puna kesa kokica, a na kesi logo, hehe). Imam jos dosta idejica kako da premijera bude pravi multimedijalni dozivljaj, ali videcu koliko cu stici. Sad me ova glupost sa hardom koji ne radi uzasno iritira.

Premijera filma

2005-11-15T06:29:00.000+01:00

Hmh, nesto o premijeri filma. Ja sam se nadao da cemo uspeti izdejstvovati da premijera filma PIST bude u bioskopu doma vojske u Pancevu (pravi bioskop), ali nismo uspeli to da sredimo kada je pist trebao da ugleda svetlost dana (citaj: to jest da ljudi ugledaju njega, mislim film). Ali sada... Goran je zavrsio prichu i premijera filma ce cini se zasigurno biti u domu vojske! Goran kaze 99.9%. Hehe. Yes. Can't wait. Hmh, a film nije ni izbliza zavrshen... :)

Brisanje ljudi i nepotrebnih delova, te ispravljanje gresaka.
Color Correction svega, da se uklopi koliko toliko.
Finalni miks zvuka.
Odjavna spica.
Trailer za Cudoviste iz tamisa (o covece, da li cemo stici sve ovo).
Najava za "iskljucite vase mobilne telefone".
Izmontirati sve ono sto je ostalo da se izmontira (a to je solidan broj svega, jeste da je first cut vec tu, ali tu ima dooosta jos da se radi).

Sada cu da uradim kako treba da izgleda plakat, preview sa 3d likom umesto Zikija te cu da dam Goxxy-u, pa da opravimo plakat. Jos samo da nadjemo ko ce to da nam odstampa.

Man at work

2005-11-15T03:48:00.000+01:00

Posle snimanja u nedelju, odmorio sam nesto oko sat vremena (jeo nesto na brzaka tacnije), Maki je dosao u moju rezidenciju oko 22h i onda smo prionuli isprva na grebovanje materijala, a onda da zavrsimo trailer. Maki ima dobre ideje sto se tice title motiona, pa smo vrlo brzo upali u kreativno dopunjivanje sto je rezultovalo da trailer bude skoro zavrsen. Radili smo do 9 izjutra, bez sna (posle svega onoga sto prozivesmo u nedelju, ju ju), a Maki je morao da ode kuci da bi u 10h uzeo insulin, i ja sam ostao da radim i doradjujem trailer iako sam se ubrzo srushio u krevet. Probudih se u 20h uvece i onda sam radio na zvuku, ispravio jos neke greske i finalno zapakovao trailer.

Maki je dosao opet uvece i gledamo sta recmo da radim, reko' daj da radimo spicu. Tu ima dosta, treba dosta ideja, a nasa dva bolesna mozga smislice svasta. Tako je i bilo. Pravimo neke pozadine za spicu i smislili smo unikatni koncept. Maki je malopre otisao jer ustaje ujutro, a ja nastavljam da radim, oran jer sam spavao cijeli dan pa je noc moja. A i bolja je. Mir, tisina, niko ne zove, niko ne cima, nema sms-a i malo poznatih na icq. :)

Reshoot No.1

2005-11-13T20:53:00.000+01:00

Joj. Evo, sad smo zavrsili reshoot. Skupili smo se oko 13h, Zivan je malo kasnio pa smo realno poceli tek negde oko 14h. Planirao sam da vise naglasim njegov susret sa spremacicom, gde se krije najveci geg i zez filma, da to bude malo bolje i upecatljivije i hteo sam jos nesto sitno da uradim, pa potom da uradimo fake scenu za trailer. Ali, onda sam na papiricu pronasao da sam hteo da uradim flash trip da kada mu spremacica kaze da je 'danas subota', da on utripuje (njegov osecaj u glavi bio bi bas takav) da ga ona bije i da ga pesnichi. Svi su imali neke dodatne predloge za to... Makijev je najbolji: da ga napadne i LUTKA, koju smo nasli tu negde (video sam je pa sam odlucio da je ubacimo u kadar jedan). Kao u CHUCKY-u. Jooj! A onda mi je Goran demonstrirao raskrvavljenu facu makijevu - sminka! Isprva nisam hteo da se Ziky sminka, mislio sam da cemo izgubiti previse vremena, ali kad sam video... Joj, majko moja. Onda smo ga raskrvavljivali, i dodavali mu modrice i posekotine, ma strashno. Jedva sam se suzdrzavao da ne prsnem od smeha. Snimio sam CELU KASETU materijala svega toga. Ali to sa pajacem koji ga napada (naravno, nazvali smo ga CHUCKY) - strasno. :) Jedva cekem da vidim face ljudi kad budu gledali taj splater. :)

Posle smo otisli i snimili kod Igora onu fake scenu za trailer na brzinu, ok je ispalo. Crkoh, kao i svi ostali.

Razmisljanja & samokritika No. 1

2005-11-12T10:49:00.000+01:00

Hmmm... Zavrsio sam citanje REBEL WITHOUT A CREW i knjiga me je bacila u razmisljanje. Pogledao sam onda EL MARIACHI-a opet (po ko zna koji put) i ... Jos vise bejah bacen u razmisljanje. Posle besane noci, bled i neobrijan, krvavih ociju i zamucenog pogleda, prosetao sam po hladnome jutru.

Najvise me nerviralo u PISTU - kadrovi iz ruke, drmava slika i sve to... Pa sam se trudio da u BAD DAY to bude ispravljeno, ali... Sta... Na to se u stvari niko nije zalio (sem struchnih ljudi). Zalili su se na shum na slici i zvuku i manjkavosti u prici, ali, nikom nije smetalo sto se kamera drma. A ja sam insistirao da BAD DAY bude smooth i sta sam dobio - gomilu ukucanih kadrova koji ukucavaju 'pacing' filma, koji inace treba da bude vrlo, vrlo brz. Hmh. Pogresio sam. Ovaj put imam koncizniju i boljedrzecu, solidno zaokruzenu pricu, ali sam zakazao bas na tom - reziserskom polju (mora covek da bude strog prema sebi, samo tako moze da napreduje kvalitetno). Vec sam negde napisao i manjkavost da nisam poteru snimao kako treba. Jeste, hteo sam da despersonalizujem ove koji ga jure, ali ipak sam morao da uradim seriju kadrova on - oni, on - oni, da bih mogao da gradim ritam malo bolje. Sada u montazi pokusavam da spasem stvari, ali, hmh...
Mane? Fali vise uglova kamere, i vise pokretne kamere. Ekspozicija - naravno. Enterijeri imaju suma na slici. A sta cemo sa zvukom - videcemo...
BAD DAY mi je sad nekako streberski. Nema mnogo eksperimentisanja sa kamerom - sto je greska. Hteo sam da bude bolje, pa sam umesto da snimam kako osecam i kako mislim da treba, i da sledim intuiciju tako pomerajuci kameru, snimao 'provereno' i sada imam seriju staticnih kadrova (koje inace ne volim). Ali, hej. Zato ovo i radim. Sad sam naucio dosta.

Pazljivim promatranjem i gledanjem drugih filmova shvatio sam uzasnu vrednost cutaway kadrova. Okej, mozes ti to da procitas i vidis svuda, ali dok ne OSETIS potrebu za njima, i ne osetis najbolje nacine kako ih upotrebiti... Cut away kadrovi slucajnih posmatraca, zivotinja, itd - samo obogacuju film. (u bad day toga malo ima. imam jedan super kadar sa nekom jadnom, zrikavom mackom) Primetio sam u John Woo-ovim filmovima da on skoro UVEK ima paralelne tokove radnje. I onda reze izmedju njih. Odma' sam skapirao zasto. Zato sto ako imas 2 sloja necega, naravno da je to nesto bogatije i zanimljivije. Taman kada se oko umori od jedne 'price', ti prebacujes tacku posmatranja na drugu stranu. Paralelna montaza je cudo. :)

Dobro je sto sve te greske vidim sad. Neke stvari mogu malo da spasem u reshoot-u, a neke da zamaskiram pazljivom montazhom.

Toliko misli i ideja imam, daa.. Ne znam sta bih pre napisao, tako da necu vise u stvari da napisem nista. :)

Zilet

2005-11-11T21:40:00.000+01:00

Najkoriscenija alatkica u montazi. :)
Film malo gubi na 'pacingu' u drugom delu, i sad se trudim da taj deo sabijem, ubrzam i napravim da bude koliko-toliko bolji i koncizniji, brzhi i manje u "ovo je rasplet" fazonu.

U nedelju imamo reshoot scene sa Cecom u office-u. Nisam to dobro snimio i jednostavno... A to je vrhunac stosa filma, i lepo cemo to da odradimo ponovo. Leba ne trazi, nista ne kosta, nista ne placamo.

Jos uvek mucim muku sa natpisima za trailer, nijedan mi se ne svidja, pa smisljam stalno nesto bolje i nikako da zavrsim to... A montaza trailera je maltene gotova. Dosnimicemo u nedelju i jednu malu scenu za trailer specijalno (posto je trailer fake - promovisemo film kao "najlepsa ljubavna prica ove godine", hahah, nadam se da ce mali broj ovih sto ce doci na premijeru ovo da cita), i poceh raditi na title motionu za trailer.

Gledao sam THE GREAT ESCAPE sa Steve McQueenom. Cista klasika. Trazio sam DEATH WISH (1 deo, naravno) u dvd klubu, da se podsetim malo, ali nije bilo. Tja.

Zavrseno snimanje post

2005-11-09T01:45:00.000+01:00

Hmh. U nedelju lepo posle snimanja, onako premoren i prasnjav, sa blurovanom slikom pred ocima i ringispilom u glavi kucam pola sata post ovde na blogu i kliknem na ‘publish’ i sve mi se izbrise (iz nekog neobjasnjivog razloga) i voila – eto praznog posta koji moze da se vidi ispod. Popizdeh, pa sam cekao da se zbiflam jos energije malo ne bi li opet volje nas’o da otkucam sve opet. Mali kuriozitet (nisam o tome ni razmisljao, dok Goxxy to nije pomenuo) je sto su snimana prva scena u filmu i poslednja scena u filmu – na zadnji dan snimanja. :)

Elem, skupili smo se u 7h ujutro u Poco-locou (fancy kafe, restoran, poslasticarnica u PA), da pocnemo snimanje. Imali smo fore do 12h i jedva smo stigli. Prostor (koji ima dosta sijalica, ali sve su zute) je morao biti dosvetljavan (imam par lowlight kadrova koje cu morati da izbacim, stvarno su uzasni sa noiseom), Ziky je bio maximalno neozbiljan i osecao sam se kao vaspitachica dok sam pokusavao da ga smirim. A mi jos kao da izgledamo kool i profesionalno ispred ljudi u Poco-locou al ‘oces, ne moz’ smiriti bandu pa to ti je. Bukvalno su mi odbrojavali minute dok sam snimao poslednje kadrove. Pedja je imao malu ulogu konobara i odradio je sjajno posao, bio je solidno skoncentrisan i fokusiran.

U office-u crvenog krsta nismo poceli do pola tri dok se nismo svi skupili, doneli svu opremu, dok nije Darko dosao da nam donese mikser i mikrofon, itd, itd. Prvi put smo snimali zvuk malo kvalitetnije – Igor je sa mikrofonom lovio dijaloge (isti je bio ustekan u njegov komp sa nekom fancy terratec kartom). Nismo bas nesto obelezavali take-ove tako da ce posle biti muka trazeci parcice dijaloga i syncujuci ih. U svakom slucaju, tu je sve vec poceo da stize umor, pa smo se trudili da koliko toliko budemo efikasni. Imali smo i improvizovana dolly kolica (R.Rodriguez style) – invalidska kolica u kojima su me gurali, snimao sam hi-angle kadrova sa vrha merdevina (plasim se visine, usrah se), itd. Snimanje smo zavrsili oko 21h. Ceo dan sam u torbi nosio sampanjac da to proslavimo, i jedva sam sprecio ljude koji su zavrsili svoj deo posla da odu kuci, ne bi li prisustvovali muckanju i otvaranju sampanjca. Spontanost situacije malo je pokvario Goran koji nas je sve ister’o napolje da ne bi sampanj sikljao po kancelarijskom materijalu, plafonu, parketu i tepihu, hahahah. Sve je zabelezeno kamerom.

Imao sam neke sjajne ideje za scenu dijaloga sefa, koga je maestralno odigrao Goxxy – nisam imao sta mnogo da se s njim natezem. Ja mu kazem sta treba a on odradi i vise od onog sto sam mu rek’o, to volim. Ipak, neke od tih ideja zbog zurbe nisam realizovao kako treba. Jos uvek se ucim da budem sto efikasniji. Naravno, i ovaj put kadrovi enterijera pate od malo shuma na slici. Damn shitty small handycam. U svakom slucaju dobro smo se zezali. Neki vise a neki manje, ja sam se uglavnom nervirao sto ne mogu ljude da smirim da radimo. Imao sam sat i po raw materijala na kasetama od cega je 80% (ajmo ljudi bez smejanja, ajmo ljudi radimo). :)

Potrosili smo oko 1300 din na hranu i pijafte.

Sada montiram trailer. Mucio sam se juce i mucio, kako da pocnem, kako da ga napravim. A onda, kad je krenulo, sve se nekako slozilo (posle mnogo sati buljenja u prazne editing shine u Sony Vegas-u). Bice up and ready for download ove nedelje

Zavrseno snimanje!

2005-11-06T22:06:00.000+01:00

Smrz smrz

2005-11-03T20:44:00.000+01:00

Paa, gospodin Ziky, tumach glavne uloge u filmu kojem je posvecen ovaj blog me je danas obavestio da je... u potpunosti ZDRAV. Kao sto sam ja i govorio. Znaci, covek je provereno hipohondar, a ja sam odoleo iskusenju da ga zezam kada mi je to saopstio - cuvam se za posle snimanja; mislim da cu jedan deo MAKING OF filma da posvetim samo njegovoj surealno velikoj hipohondriji.

Snimanje u nedelju, krecemo zorom od 7 sati jer POCO LOCO (fancy kafic/restoran koji smo imali srece da dobijemo za snimanje) radi od ranog jutra, pa da izbegnemo goste. Posle toga idemo da snimamo office scenu u kancelarijama crvenog krsta (svidelo mi se jer zidovi nisu beli, jednobojni i jednolicni vec imaju i neku lamperiju, gomile slika, plakata i dzidzabidza koji ce obogatiti kadrove - nista ultrakatastrofichnije nego kad digitalnom kamerom snimas beli zid). Zatim kontam, dok su svi tu, da snimim i ostatak coverage-a koji mi je bio potreban i da... ZAKLJUCIM snimanje filma BAD DAY! YEES. Onda je prioritet trailer, pa montaza svog materijala. Premijera u prvoj, drugoj nedelji decembra. Vec sam krenuo da razmisljam o CUDOVISTU IZ TAMISHA. Hocu da uradimo u teaser za CUDOVISTE koji cemo prikazati na BAD DAY premijeri, da ljudi skapiraju da se nismo ulenjili, da i dalje radimo, i da mogu jos svasta novog da ocekuju od nas, dok se mi trudimo da budemo sve bolji. Heh. Moram do rodjendana (kraj januara) da se snadjem za izvor prihoda novi inace sam puk'o. Da imam gde da zivim (PA-BG), prijavio bi se za civilno (bem ti armiju), i za to vreme radio CUDOVISTE IZ TAMISA. Jebem ti pare, sve mi planove karabase. Odo da perem sudove.

If only I can turn back time...

2005-10-30T22:15:00.000+01:00

Sta bre, kako to mislite zasto sam koristio stih iz pesme grupe AQUA? Sta fali, ta pesmica im je bas okej. :)
Neispavan i umoran (od snimanja i jurcanja po sinemaniji) budim se sa mislima o danasnjem snimanju, rezim sam na sebe, ustajem da se ishoram, refleksno pogledam sta mi je komp izdownloadir'o tijekom noci i vidim da se sat POMERIO. I da imam jos sahat vremena da odsanjam jos nesto zanimljivo - oh kako srecan bio sam ja. Iako, nije mi to bas nesto mnogo pomoglo, i dalje sam bio kao zombi pa sam morao da zveknem guaranu na eks da bih se razbudio (nisam konzumirao kofein od januara meseca bogami, kokakolu samo u nekoliko navrata).
Ziky je kukao cim je sisao iz stana i usao u automobil o bolesti, o upali pluca, prehladi i kostobolji, o smrti (ne salim se!) i slicno. Vrlo entuzijasticno, nema sta. :) Ipak, snimili smo najneophodnije stvari i ostalo je jos vrlo malo coverage-a pa da jednom za svagda zavrsimo sa eksterijerima.
A onda sam pohitao na sinemaniju sa mojim najbest friendom Borom, gledali smo Wallace-a i Gromit-a (AARDMAN-ov stop motion glineni "crtani") koji je bio toliko dobar i duhovit da uopste nisam verovao - stvarno nisam ocekivao tako dobru zabavu; ceo bioskop se valjao od smeha (narocito stariji; bilo je mnogo fora na engleskom koje klinci nisu razumeli). Ukrao sam ogroman plakat tog filma iz hola Sava Centra i jedva ga prokrijumcario. Ukrao sam i jos jedan, za film CASSHERN (poklonicu ga Makiju; suprise, hehe, valjda nece da procita ovo dok mu ne dam). A onda smo Bora i ja odlucili da odgledamo i Bracu GRIMM. Prica je u sustini cliche, Tery Gilliam je preterivao sa upotrebom sirokougaonih objektiva, ali ima duhovitih momenata. Smorilo me sto u filmu iskoristili jednu foru koju ja vec mesecima imam u glavi za CUDOVISTE IZ TAMISA. FUCK! NIko mi nece verovati da sam se toga setio sam bez BRACE GRIMM. Well, whattafuck. Odo jesti slaninice.

Wide angle

2005-10-29T15:21:00.000+02:00

Eh. Zavrsili smo snimanje coverage-a za danas. Goran je pozajmio wide angle objektiv za njegov fotoaparat (u koji sam vec duze vreme zaljubljen - oh, I'm in love) 12mm-24mm. WOW! Znaci, vecni san mi je bio da fotkam sa wide angle objektivom, i sada se to konacno obistinilo - kakvo ludilo, iju, ju. Slike su fenomenalis, a ja sam setkao naokolo sa aparatom, gledao kroz trazilo i pitao se kako bi bilo da mogu sa tim objektivom snimati pokretne slike! Eh, tugo.

Nismo nesto mnogo stvari snimili, Ziky je stvarno bio neozbiljan. Kukao je non-stop, jer je duvao vetar (da li sam vec napomenuo da je nepopravljivi hopohondar), pa da se ne pre'ladi i ne u'vati neki balaban. Strasno. Zavrsili bi znatno pre, da nije kocio sa neprestanim odmaranjima, iskuliravanjima i zagrevanjima, ali je bitno to samo da je potrebni materijal snimljen; koliko je god bilo moguce bolje. Nisam se naspavao uopste, i trudio sam se da budem skoncentrisan.

Sutra planiram da zavrsimo sa eksterijerima. Uskakanje u nisana i jos neke stvari, provericu danas kako ce to sve da izgleda, da li ce nesto morati opet (verovatno hoce). Sutra cemo fotkati Zikija i za plakat. Ideju za plakat vucem jos od letos. A sada, da se hasa, pa na sinemaniju.

Man on fire

2005-10-27T05:24:00.000+02:00

Danas sam bio na sajmu knjiga. Moj omiljeni hepening koji se, na zalost, odrzava samo jednom godisnje - stvarno ne vidim bolji nacin da covek provede nekoliko sati za 150 dinara koliko kosta ulaznica. Ne moras nista da kupis, dovoljno je da se prosetas, da mastas sta bi mogao pazariti jednog dana kad budes imao nesto kinte (ta mastanja te teraju da radis, da se trudis, da ne odustajes, i te knjige kad ih kupis kasnije, kad nabavis novac, mnogo vise vrede, jer se secas koliko si ih zeleo), kafa iz automata je odlicna i nezaobilazna kao i porcija krofnica sa kremom koje unaokolo prodaju oni likovi u crvenim majicama. Imaju isti ukus kao i prosle godine, mmm. Stvarno ne znam da li su mi dobre zato sto su stvarno toliko dobre, ili zato sto ih jedem na sajmu knjiga koji toliko volim. Naravno, neki nezdravi rostilj posle sopinga na sajmu je nezaobilazan, da bi uzitak bio potpun. :) Secam se kada sam tek pocinjao da radim, i onda sam blejao po sajmu bez para i mastao o tome kako cu jednog dana da kupujem knjige, i da biram, i da vukljam punu torbu knjiga kuci sa sajma, da ih slazem na policu i... To mi se desilo prosle godine (sve sem dela sa policom, jer to nemam). Potrosio sam veci deo honorara za spot koji sam tada radio na razne knjige. I nije mi zao. Sreca ne traje zauvek. Sreca traje jedan kratak vremenski period i onda to stanje srece postaje normalno stanje stvari, i onda vise nisi srecan - zato covek treba da nauci da sto vise uziva u sitnim stvarima koje ga usrecuju i da zivi od jednog do drugog takvog "happy checkpointa". Samo tako, mozda nekad mozete sebe nazvati srecnim covekom, ako pronalazite male, sretne trenutke za koje mozete ziveti, bez obzira na generalno lose stanje u kojem se mozda nalazite.

Nesto su mi ovih 365 dana prosli prilicno brzo, jer se savrseno dobro secam, do sitnih detalja, knjiga, mirisa, boja, ljudi i dogadjaja sa prethodnog sajma. Eh. Kupio sam neke MISTER NO stripove (moj omiljeni junak; uvek sam voleo realistican pristup njegovim dogodovstinama, nije bilo natprirodnih sila i ostalih budalastina, cesto je dobijao po labrnji, stalno je muvao neke cice), i 2 knjige ADRIAN MOLE. :) Imam prve dve. To su omiljene knjige mog caleta i mene, "Dnevnik Adriana Mole-a" je cista klasika, hehe. I trazim da kupim LORD OF THE RINGS (veciti san da to imam, jos otkako sam kao klinac citajuci HOBITA otkrio epsku fantastiku i bio fasciniran) - dvoumio sam se izmedju srpskog i engleskog izdanja; pocele su opasno da mi se svidjaju knjige na izvornom jeziku, porazavajuce je koliko se gubi sa prevodom. I nadjem u British Councilu LOTR, znatno jeftinije nego u IPS-u, isto izdanje, ali ... Neki meljov je kupio part II!! Znaci, mislim, koji ce mu ochin samo drugi deo! I imaju prvi i treci, i nema drugog - kakvo razocarenje. A i oni, nabavili su samo je'an primerak, mis'im, budalastina. Grrr. Necu bre da dajem onim palavanderima iz IPS-a pare za nesto za sta znam da moze jeftinije. Drkadzije. Ici cu jos jedared (minimum) da osmekam, mozda nadjem negde drugde jos, sta znam.

I onda, tako sretan i umoran, sam poslagao sve sto sam kupio na krevet, listao, citao i mirisao stranice koje su sveze izasle iz stampe, dok nisam zaspao, te se probudio u pola noci bez zelje da dalje spavam. Pustio sam MAN ON FIRE, film za koji mi je Vili pricao jos onomad da je dobar. Cim sam video TONY SCOTT-a kao rezisera, odma' sam se obradovao (mnogo ga vise volim od njegovog drkadzijskog buraza Ridley-a), jer nije za dzabe LAST BOYSCOUT medju top20 mojih omiljenih filmova ikad. :) I naravno, odusevio sam se. Film od 2 sata i 20 minuta sam odgledao bez predaha, bez pauze. Zakucan sam od uvodne spice, feenomenalnom i brzom flashy montazom (ima onih koji ne vole "taj jebeni spotovski emtivijevski izgled" - nek jedu govna), muzikom, nekonvencionalnim (za TONY SCOTT-a konvencionalnim) radom kamere, kratkim zumovima, kamerom iz ruke, upotrebom dugih objektiva, odlicnim scenariom u kome su se svojski potrudili da jako kompletno portretisu glavnog junaka i uopste odnose izmedju svih aktera (mislim da su sasvim, sasvim uspeli u tome), iskusnom upotrebom boja, iii...Ma ne znam, pric'o bi sad dok...pardon...pis'o bih sad dok mi prsti ne okvrgave, ali nema smisla, ko ce citati tolika slova. :)

Kad smo vec kod montaze (koja mi je jaako vazna, u tudjim i mojim radovima; stalno se trudim da se usavrsavam), provalio sam sta mi prija. Kada nesto montiram, da ostavim nekoliko dana da se malo ukiseli, da dobije smek, da iskulira u glavi, da zaboravim na rezove, da se oslobodim materijala skroz, da malo izlapi... I onda, kad opet uzmem da montiram, oko je nekako sveze, a mozak se oslobodio onog "moram da ubacim ovaj kadar, jer je tako zajebano bilo snimiti ga" i razmislja samo u kontekstu pravljenja dobrih, zanimljivih, uzbudljivih i ne-dosadnih rezova cak iako to znaci da neke stvari koje su coveku drage moraju da se zrtvuju. Zato pauziram sa montazom BAD DAY-a, evo vec drugi dan. Sutra opet pocinjem.

Montazha filma

2005-10-24T06:15:00.000+02:00

Montirao sam skoro sve sto smo snimali. Nesto sa vise truda, a nesto cisto preliminarno. I javili su se prvi problemi.

Prvo, kontinuitet. Potera je stalno drugacija. Razmisljam o nekim kadrovima koji bi to opravdali. Sigurno ce biti dosnimavanja.
Drugo, kadrovi sa devojkom su zbog zurbe malo losiji nego sto sam mislio. Moglo je ipak bolje. Hmh, moracu da zrtvujem jedan geg. Nije strasno.
Generalno, potere se montiraju sa paralelnom montazom progonitelja i onoga ko je gonjen, a ja sam provalio da kod mene uglavnom dominiraju opsti planovi u kojima se svi oni vide - to mu dodje vise kao Chaplin/Keaton style (da, stil star 80 godina), tako da cu dosnimiti jos kadrova Zikija kako trchi, ne bi li to nekako popunio, i ne bi li modernizovao montazu i look filma.

Zatim, bice dosta problema sa danima kad smo snimali a nije bilo sunca. Trebace dosta truda da se kadrovi valjano ofarbaju da budu makar slicni. Uspecemo, ali valja se potruditi. I imam neke podeksponirane kadrove, ali sam provalio da na njima levels moze da se sredi. Ako je lowlight snimak, i ako se boostuje gamma, onda se dize i sum, ali ako je suncan dan, onda ne.

Scenu sa biciklovima treba malo skratiti, jer ima mesta gde se samo jure jure i nista se ne desava, a nije da je nesto uzbudljivo.

Nekad mislis da ti je rad savrsen i da si mega baja, a nekad padnes i mislis kako je to sve sranje i da to nikad nece valjati. To je normalno. Kad naucis da je normalno, onda ti te oscilacije kreativnog raspolozenja lakse padaju. :)

Ajmo ljudi, da se radi, da se radi...

2005-10-23T05:59:00.000+02:00

Jos jedan post koji pisem u proslost.
Bogami smo dobrano zagrizli sa ovim BAD DAY-om. Maki je odlozio pocetak sa poslom svojim u mlekari ne bi li imao vremena da posteno i valjano zavrsimo BAD DAY (imamo i rok, a to je 20-neki novembar, ne bi li poslali film na jedan festival u Novom Sadu). Za vikend sam planirao sve sto je esencijalno da bi se film zavrsio, jer nisam bio siguran u vreme kakvo ce da bude u buducem periodu.

U subotu smo se svi skupili, i kad sam izasao iz kuce sam se setio da Ziky-a NIKO nije zvao!! Sasvim siguran da mi je rekao da NE RADI u subotu, misljah da spava, i zovemo ga a on NA POSLU i kaze da ne moze da izadje. JEDVA smo ga naterali da izadje. Svaka mu cast. Poceli smo sa debelim zakasnjenjem, kisa je pocela da pada, glumica kasni (scena sa devojkom, jako vazna, je planirana prva da se odradi, a potom i scena jurnjave biciklovima), blabla, ma uzas. I onda, imao sam jaako malo vremena za scenu sa devojkom, ljudi svi cekaju, a njoj je prvo snimanje, ima tremu, sva je drvena, uh... Krupni kadrovi su okej skroz, ali ovo sire, tek u montazi sam video da je mnogo ukocena, ali nekako cu da resim to sa insert kadrovima - valjda ce da ispadne okeej. Dva kadra moram da dosnimim, jer su losi. Jedan mojom krivicom - los izbor objektiva, trebao sam da koristim telephoto, ne bi li ih vise priblizio jedno drugom, ali... Jbg...Ucis se na greskama...Biciklovi...Ajme majko, zajebano. BOgami smo se namucili. I na kraju je Zivanu pozlilo, jer covek nista nije jeo, a SVASTA je preziveo toga dana. Toliko je sve to trajalo, i toliko smo radili da je to bilo strasno, vise sam i zaboravio sve pehove, anegdote i dogadjaje. Zanimljvio je sto smo snimali kranom iz kombija - i kadrovi su ispali fenomenalno. Bez drmanja. Strava.

U nedelju je planirana scena sa vozom (poslednja sa statistima) i scena sa zgradom, kad ziky izlazi kroz prozor i udara komsiju. Posto je ispao nesporazum sa Goxxy-em, brzom brzinom je Maki kontaktirao Natasu (od nje smo zajmili skuter za scenu sa istim u PIST-u), koja je dosla u rekordno vreme sa svojim Mercedes-om A klase. Ne razumem se u automobile, ali je doterala nesto sto sija ko bebina guza i nesto sa cim bi se Goran ozenio da je mogao. Mislim da se zaljubio. U automobil. :) Na kraju je rekao "wow, kako je strava kad covek udje u ulogu". :)
Dan je bio PREDIVAN, boje su bile super ii... Dosta toga je snimljeno. Koristili smo oba dana 2 kamere (na zalost, nije bilo uslova da to bude tri kao kod tamish scene, jer je Vlada koji mi pozajmljuje jos jednu digital8 kameru, pozajmio istu burazeru). I jos nesto. Sad sam snimao sa statistima i vise nikad, sem ako nemamo da ih platimo. :) Lako je naterati ljude da dodju. Ali, da dodju pet puta, i da se smaraju satima - to je vec malo teze. Nadam se da cemo jednog dana imati novce da im ponudimo, makar nesto zauzvrat sto se toliko trude za nas.

Kao sto sam vec rekao, na greskama se uci. Posto sam ja u ovom projektu potpisan jedno 10 puta, logicno je da ces negde da zakazes (bolje negde nego svuda). Trudim se da se skoncentrisem na pricu, i na to da film bude, sto bi englezi rekli SOLID, da sve ono sto nije valjalo u PIST-u (na momente prica sa rupama, dosta kadrova iz ruke, preeksponirani, podeksponirani kadrovi, itd) ovde bude ispravljeno, i onda zakazem recimo, na polju organizacije. Naucio sam bitnu stvar da ljudima SVE treba da se kaze, koliko god to izgledalo ocigldno. Tako je ispao nesporazum sa Goxxy-em u nedelju, jer on nije znao da treba njegov auto, a dogovorili smo se jos ranije da ce njegova LADA da ucestvuje. Ne krivim ga, covek jednstavno zaboravio na to (taj dogvor je vec mator), mislio sam da je to logicno, mozda sam ocekivao vise incijative, kada sam mu rekao kad je snimanje, suvise sam bio zaokupljen sa time kako i sta cemo snimati, nego da svakom natetane potanko objasnjavam sta sve i kako, ali... Kao sto rekoh, uci se covek stalno... Perfektna organizacija ne postoji, snimanje je (moja definicija!) skup gadnih problema koji se javljaju, a koje covek brzim razmisljnjem treba da prevazidje na licu mesta, a sve u sluzbi filma i price. Nadam se da ce jednog dana (kad budemo imali PARE!) biti neko ko ce sve to da radi. Da sedi na telefonu po ceo dan i laprda, ne bi li sve bilo organizovano koliko-toliko. :)

Tamish

2005-10-15T05:51:00.000+02:00

Ne znam ni ja zasto nisam nista pisao o ovom snimanju. Ovo je post u proslost, jer ga pisem naknadno. Zaboravio sam, mrzelo me je, imao sam druga posla, tralalal, nema opravdanja, ali...Bitno da je tu. :)

Snimali smo scenu kada Maki i ja upadamo u Tamis (ovo cuvamo kao stos da svi ne vide, ali posto ionako ovo niko ne cita, mogu slobodno to da napisem), to jest - to je bilo planirano da se snima. Goran i ja odemo do crvenog krsta da vidimo za neki outfit koji je bio potreban za jedan drugi geg koji je planiran da se snimi i vracamo se posle dobrih pola sata a Maki, koji je trebao da docekuje statiste, i dalje sedi sam (tu je bio samo Kiki, koji je uvek bio tacan - u minut - za svako snimanje)! Reko', sta je bilo, kaze "niko nije dosao". NIKO! Kakvo razocarenje. Ne samo moje. Maki, koji uvek sve lose stvari prihvata na volej, pa ih sutne negde daalekoo (on ne potiskuje, on STVARNO ignorise lose stvari i nastavlja dalje, nekad i previse preterujuci u tome), je stvarno bio...Pa, ne znam da li je to ljut, razocaran, besan, tuzan... Verovatno sve skupa. I onda se konsolidovao i zvao, zvao, zvao i opet smo skupili ljude nekako. Cak je i Goxxy morao da trci, malo smo ga maskirali sa maramom i to.
U svakom slucaju, Tamis je bio jebeno LEDEN. U jednom trenutku sam se stvarno uplasio, jer mi se srce uzjebalo, i izgubio sam dah i mislio sam da ce nesto lose da mi se desi, ali je sve ispalo ok (najgora stvar je sto sam posekao prst izlazeci napolje - znaci sve je ok, hehe). Presvukli smo se, obrisali, a onda nastavili da snimamo sledeci geg. :) Vrlo sam zadovoljan materijalom toga dana, ali ne i cinjenicom da na svakom snimanju imamo druge ljude koji glume poteru. STvarno ne znam kako cu uspeti to da sredim i opravdam u montazi.

Drzi ga mamu mu...

2005-10-08T21:38:00.000+02:00

...vikao je Goran koji glumi ulogu komsije kada smo snimali danas. Evo zasto ja volim da snimam filmove... Takva kolicina adrenalina i energije je stvarno... Ne znam... U prvom momentu se cinilo da nas nece biti dovoljno ni da snimamo uopste, medjutim, igrom slucaja se skupilo sasvim dovoljno ljudi. Neke stvari su ispale losije nego sto sam hteo, a neke bolje iako je taj odnos daleko bolji u korist ovih stvari koje su bolje. Ja sam u solidnoj kondiciji, tako da sam mogao josh, ali su svi pocrkali uzas. Neki su se i ozledili. Jako mi je zao sto se nema novca da se ti ljudi plate, stvarno su se trudili. Snimanje je sveukupno trajalo oko 3 sata. Materijal sam nestrpljivo prebacio i preliminarno izmontirao - 2 minute filma. Jako je smesno, ali mora jos da se doradjuje i treba kolor korekcija isto da se odradi. Mnogo ljudi = haos, ali je bilo dosta dobro. Maki kao 2nd unit director i sve je islo kao podmazano. Imali smo tri kamere (JUPI) tako da nismo mnogo ponavljali. Tri ugla odma i pichi. Jedino je Pedja usrao kadrove gde je on operirao sa kamerom jer je iz ne znam kog razloga svenkovao, i to sa brljavim stativom i sve se drma, tako da su neke stvari upropascene. Jbg. Damn.

Druga stvar je da sam se zaljubio u CANON EOS300D. Auuu... Islikao sam jako lepe portrete ljudi. DepthOfField je straaasan... Film je izumro. Zivele nule i jedinice. Slike su bruka dobre. Uh uh.

Pisao bih jos mnogo, ali me tako drma adrenalin od snimanja i svega da jednostavno ne mogu. Sav sam AKCIJA. Trebali smo da snimamo i sutra, ali se Ziky razboleo i javio da nece moci. Jbg.

Troskovi: 4 piva (116din), 6 mineralnih voda (240din).

I'm only happy when it rains

2005-10-02T14:09:00.000+02:00

Mislim, meni stvarno ne smeta kisa, niti mi je ikada smetala. Ponekad stvarno uzivam da skvasim obucu i krajeve nogavica, te se nakupim malo zime, tumarajuci po kisi sa walkmanom i uzivajuci u gradu koji tone u mir i tisinu, koju opet poneki put lomi onaj shhhhhhhhhhhh zvuk kada automobil projuri po mokrom asfaltu. Ne znam kako nekom moze kisa da pokvari raspolozenje? Ako dopustimo da nas obicna voda koja pada odgore sprecava u naumima, kako cemo izaci na kraj za nekim mnogo ozbiljnijim problemima u zivotu? :) Mozda kako smo stariji, sve se vise tripujemo: ah, kako sad skvasiti cipele od mnogo hiljada dinara, kako ukaljati nove replay farke koje su placene petocifrenim dinarskim iznosom. :) Posmatrao sam klince u naselju... Igraju se...Pocinje kisa... Niko od njih se ne pomera... I dalje se igraju...Niko nije trepno...Heheh... Ne boje se vode, normalno... Ne znam...

I sada, podignem malo roletnu i u bari koja se nalazi ispred mog prozora uvek mogu da vidim da li kisa pada, rominja, promiche ili je pak stala, s tim sto se ovo zadnje nesto poslednjih dana retko desi.

Ali, ovo je po prvi put da mi stvarno smeta kisa. Sto? Zato sto bih voleo da zavrsimo film, ali, ako kisa ne stane i ne grane sunce bar 7-8 dana - ne znam sta ce da se desi. Ne mogu vise ni scenario da menjam jer smo vec snimali po suncu neke scene tako daa... Verujem u miholjsko leto! :)

Vishe nema nazad...

2005-09-29T14:39:00.000+02:00

...sada se sve zahuktalo, i jednostavno vise nema odstupanja - film mora biti zavrsen! :) Prva scena sa statistima je snimljena danas, bilo nas je sveukupno oko petnaestak. Bogami, naporno. Jako je tesko upravljati gomilom ljudi. Dovoljno je da treba da se pomere nekoliko metara da izadju iz kadra i nastaju komplikacije, jer ih ima mnogo i jednostavno - tesko je. Maki je radio kao 2nd unit director. U srpskom filmu toga skoro da ni nema, nego to sve radi asistent rezije; u svakom slucaju posao je isti: koordinisao je statistima prema onome sto sam istripovao. Bogami su se ljudi preznojili, naravno, nisu ocekivali da ce da bude tako naporno. Sto neko rece, problem sa amaterskim glumcima je sto misle da se film od 20 minuta snima za 20 minuta, sto nikako nije slucaj. Vreme nas je posluzilo, ali na zalost kadrove sa Goranom nismo snimili jer se javio da nece doci iz Novog Sada na vreme - mnogo sam se smorio, jer opet moramo da se vracamo na istu lokaciju prvi suncani dan.

Imao sam jedan kadar sa velikim zumom, snimao sam samo noge ljudi koji ga jure i skontali smo da svi preskacu kameru i da idu oko nje. Covek koji je trcao zadnji se zaneo i ZGAZIO kameru, i to dobrano, po sred LCD displeja - koji je pukao i vise nije u funkciji. Ni sam ne verujem da se to desilo eto, dok ovo pisem. To mi je otezalo snimanje nekih drugih kadrova sa stedija koje sam hteo da snimim, pa ih nisam ni snimio kako valja. Sta cemo za to kad nam bude trebao LCD - stvarno ne znam. Uzas.

Crk'o sam. Trcao sam kao lud unaokolo. Jedan kadar sam snimao sa krova automobila, da bi dobio gornji rakurs. U svakom slucaju, eksperimentisao sam, ali trudio sam se da ne bude previse, da me ne ubiju ljudi koji su se bogami premorili. :)

Ah. Ne znam sta pisem. Idem tu tejk a shaur, pa ce se grebuje taj materijal.

Insomnia...

2005-09-28T06:22:00.000+02:00

Opet sam poremetio bioritam. Lezem u 8,9,10 ujutro pa spavam po danu. Ne svidja mi se to, jer obozavam da ustanem ujutro, idem na dorucak, prelistam novine, nekako fino zapochnem dan... Heh... Mora presechem je'an dan.

Hteo sam sutra (sad vec danas) da zapalim malo u Mitrovicu, da odmorim glavu, dushu i telo (a bogumi i vesh da se opere), ali sam onda video vremensku prognozu i shvatio da slede 2 lepa i sunchana dana, sto znaci da bi moglo nesto da se snima! Znam da ce manjkati suncanih dana da bi se film zavrsio, te ni sam nemam ideju kako cemo to odraditi sve, ali polazem nade u oktobarsko miholjsko leto. Pa onda rtrtrtrtrt, dan za danom i sve da zavrshimo. S vremena na vreme se pitam, da li ce se ljudima uopste svideti film. PIST je dobro prosao jer su svi ocekivali glupo djubre, pa su se iznenadili jer ih je makar malko nasmejao, a sada svi ocekuju nesto mnogo bolje. Eh. Video sam na netu neki lik sto je radio isto sa Digital8 kamerom neki kratki film. Ali se svojski potrudio i svaki kadar naprzhio u postprodukciji, film izgledaaa stravaa - to mi je vratilo nadu da cemo mozda i mi uspeti da napravimo nesto koliko-toliko kvalitativno zadovoljavajuce; ako se potruudimoo. Za sada nema kadrova iz ruke npr, sem ako NE TREBA da budu iz ruke (a u PIST-u ih je bogami bilo na pretek, nekad je moralo, a nekad smo bili lenji)...

Danas sastanak (moramo resiti outfit za lik komsije koga ce glumiti Goran) a sutra da se snima. Ups. Jos Zivanu nisam javio. Bio je nedostupan. Sad kad kaze da nije tu ili tako nesto, brrr. :)

Druga klapa...

2005-09-24T11:46:00.000+02:00

i scena u stanu je zavrsena! Crkli smo, ali smo snimili sve sta treba (doduse, ne i kako treba, al ajde, heheh). Pedja, Goran, Ziky i ja - maki nije bio tu, jer je isao na neku zakletvu (ili to bese svadba a sutra ide na zakletvu, ne znam).Imali smo vise konceptualnih problema koji su nadam se uspesno resheni - videcemo sta ce reci gledaoci kad budu gledali. Ako nas izvizhde onda zasigurno nije upalilo. :) Neki kadrovi su ispali losije nego sto sam mislio a neki bolje, no uvek tako biva. Amaterska oprema je pocela gadno da me pritiska, uvek se iznerviram sa time kako glupa DIGITAL8 kamera eksponira kadrove, kako ne mogu da menjam objektive, i kako sa ovim koji imamo ne mogu da uhvatim siroko koliko bih voleo, i kako su svetla koja koristima uzasna iiiitaakoo bih nabrajao do sutra ali nema veze. Nije lose nauciti se sa djubretom napraviti makar NESTO. Kasnije, sa dobrom opremom,sta ce napravimo tek onda! NEEESTO! :)
Racun za smoki, keks, gricko, kilo grozdja i nesto mineralne vode je iznosio okruglo 300 din.

Danas mi se javio covek preko PrivateMessage na forumu, i bas me je obradovao. Prenecu njegovo pismo u celosti.

"Evo ovako,motivisani vasim filmom,skupilo se drustvo malo ali odabrano pa da probamo i mi da skontamo neki filmic.Trenutno se pravi svetlo,far kolica,na siromasnih 6 metara(za pocetak).Razmisljamo o kranu ali imamo zastoj,problem oko mikro motora koji vrte kameru levo desno,ali valjda cemo i to da resimo.Drugar pravi scenario,tacnu temu ni mi neznamo,drzi nas u neizvesnosti.Nabavili smo zelatine u raznim bojama za farbanje svetla i dim masinu,kamera je moja Panasonic DVX100(3CCD naravno).Ako nam negde zaskripi da li mozemo da racunamo na vasu pomoc???
Iskustva imamo ,volje imamo,novaca nemamo,hm ako je to neka novost
ekipa Brainstorm-a"

KONACNO! Nadam se da ce nas biti milion koji nesto radimo. Ako vec balvani sa gomilom para ne mogu da snime ni pola domaceg filma da valja (nadje se po koji, ali uglavnom je sve djubre) uradicemo to mi, bez budzeta. I jedva cekam da malo gledam i druge ljude kako rade, i to. Uvek nesto naucis.

Umoran. Nemam vise snage da pisem. Bio je ovo brzinski post.

Petak je

2005-09-23T18:44:00.000+02:00

...a ja planirah da gledam MADAGASCAR u bioskopu, ali se osecam kao da sam osvajao vrh kilimandzara bez planinarske opreme - umoran i izmuchen kao pas; stvarno ne znam da li cu ici. Jutros sam se uspavao (jer sam spavao svega nekoliko sati) i zaboravio da odradim nekoliko vrlo vaznih stvari. Mrzim to. Nekako sam se do podneva konsolidovao, i onda je krenula neka frka sa poslom, vozikanje po Beogradu, natezanje sa klijentom i tako dalje, tako da sam morao da otkazem danasnje snimanje na Makijevu zalost, koji je vec bio na setu - jedva se dogegao sa jos uvek povredjenom nogom. Jbg, stvarno nisam mogao stici. Zavrsicemo to snimanje sutra, a ja cu se danas potruditi da dobrano pregledam snimljeni materijal i utvrdim da li je sve ok i da ne treba nista da se dosnimava od toga sto smo radili. Eh. Garant nista ne valja. Grrr. Mrzim amatersku opremu.

Kad sam bio u BG, svratili smo, konacno po prvi put do DUFFS-a da jedemo. DUFFS pljeska punjena slaninom i belom vesalicom i nekim cudima 350g, i gomila priloga koje slobodno krkas u istu - aaah. Uzivancija. I bogami, pojeli smo sve! Vili je bio u pravu, stvarno je extra klopa.

Bio sam u Pancevcu, da konacno kazem nesto za film PIST. Fala bogu da ce nesto da napisu, sad kad su svi culi i kad su svi hvalili onda su nas oni maltene sami zvali. A do tad smo ih zvali i moljakali svaki dan i nista. Hehe.

Toliko sam se zamorio da mi se sve bluruje pred ochima i toliko sam se pretrpao obavezama da sam dok ovo pisem potpuno zaboravio na tuzhne neke stvari koje u jucerasnjem prepunom danu desile su se. Ali kad se osvezhi mozak, onda ce garant duplo da me udari. Heheh. Do tad uzivacu u umoru koji zaglupljuje. Samo se tesim. Nikad ne moze covek da se zaglupi toliko. Damn. :(
:)

Prva klapa

2005-09-22T22:25:00.000+02:00

Poceli smo da se organizujemo u 12h ali je snimanje pocelo realno tek oko 14h. Uvek tako bude. Dok smo skupili neke reflektore, kupili akvarijumske ribice, dovrsili scenografiju, sredili svetlo, itd... Vec smo u 17-18h svi bili smoreni i umorni a snimili smo oko 30s filma. Mislim, 45 minuta materijala, ali za 30-tak sekundi. Komplikovani dugi kadar (vise nece ih planiram bez adekvatne opreme) je oduzeo najvise vremena i gomila bezuspesnih pokushaja rasvetljavanja nocne scene. Moze to i bolje. Zadnjih par sati snimanja behu tesko zezanje - kao i uvek. Nedostajalo mi je to. Zivanu je dosla devojka oko pola osam, pa se sve pretvorilo u tesku zajebanciju. Hehe. Na njegov racun, naravno.

Pregovarah za neku tezgu za neki 3D, ali se potencijalnom klijentu nije dopala cena koju sam mu rekao. Na zalost, ne mogu da radim za manje, ne isplati mi se nikako jer je taj 7dnevni posao bio vrlo tezak i ozbiljan. Jbg.

Pas je nestao iz dvorista i jos se nije pojavio. Niko ne zna gde je. Nedostaje mi. Jeste da mrzim pse ali...Ovde sam vise od dva meseca, i navikao sam se jednostavno, kad udjem u dvoriste da je tu... I da obavestava kada je neko na vratima, i... Jbg... Nadam se da cemo pronaci Drinu zivu i zdravu.

Sreo sam se sa jednom dragom osobom i shetasmo sve dok kisa nije pocela da rominjari, onako jesenje i polako a kad se kapljice kishice zadrzhe na licu, onda onak svetlucaju poput sljokica nekih, tako nekako. Ili sam bio toliko sludjen i umoran da mi se to samo tako cinilo. Ne znam. Dosao sam kuci u 5:30 izjutra, i tek onda sam poceo da osecam celodnevni umor. Kakav dan.

Budzet prvog dana snimanja:
4 akvarijumske ribice(2 barbusa i 2 neke crvene, zaboravih kako se zovu) = 200 din.
plava sijalica = 120 din.
parche pizze za scenografiju = 50 din.
2 xl pizze = 800 din.
baterije za fotoaparat = 180 din.
sokovi = 200 din.

Evo nas, pocinjemo....

2005-09-21T22:42:00.000+02:00

Kisa jos uvek ne prestaje, sipka onako jesenje dosadno. Mislim, meni ne smeta, ali ljudi se unaokolo zale "bem ti kishu" i slicno. Tja. Obicna voda. :)

Danas smo isli da namestamo kod Zivana scenografiju za prvu scenu koju cemo snimati. U pitanju je soba jednog kompjuterasa-geeka, i mislio sam da ona bude svojevrsan muzej kompjuterskim tehnologijama pa smo se potrudili da nadjemo sto vise razlicitih andrmonja kompjuterske tematike. Commodore64, Amiga500, stari prastar Mac notebook, kucista razna, milion dzojstika, kablova...Na zalost, nigde nismo nasli ZX spectrum. EH.

Posto Maki nije imao auto, zvali smo Goxxy-a da razveze to sve, i on je dosao sa novim presvlakama za auto. Dok smo se vozili unaokolo, skupljajuci rekvizitu od ljudi koje smo namolili, stalno je ponavljao "pazite na presvlake, pazite na presvlake" i ja sam ih na kraju naravno dobrano zamazao blatom kada sam izlazio po akvarijum. Hahhah. Taj izraz lica nikad necu zaboraviti. Jbg, nisam namerno. :) Ali bio je to komican trenutak svakako (za njega svakako ne, hehe).

Za akvarijum nam samo ribice fale, sve ostalo smo manje-vise nasli. Ono sto mi je sad najveci problem jeste sto je u pitanju nocna scena, a nemamo plava svetla nikakva. Nadao sam se da cemo negde naci zelatinsku foliju plave boje - ali za sada nista. A snimanje smo zakazali za 12h sutra. Damn. Imam jos neke ideje u glavi. Da kupimo one obojene sijalice, pa da stavimo nekoliko lampi, i da popalimo sve monitore i uredjaje u sobi, njih kamera i onako uvek kapira plavichasto. Videcemo sutra. Nedostajala mi je ova frka.

Septembar

2005-09-18T19:21:00.000+02:00

Uvek sam voleo septembar. Prijatno sunce, kada je suncan dan a ponekad, prijatan vetric. Tu i tamo, kisa osvezhi po koji dan. Grad je uvek ziv i uzurban, deca idu u skolu, ili iz nje, ili su pak izasli na veliki odmor.

Septembar je planiran da snimamo najvise sto se tice filma BAD DAY, ali. Prvo me je klao projekat za posao na koji sam potrosio mnogo vremena, umesto da se pripremam za film. Drugo, navat'o sam se counterstrike-a opet (uf, droge, jedva sam bio ostavio to) i kad se odmaram od posla, umesto da prosetam ili radim nesto za BAD DAY ja se igram online na Tehnicom serveru. Jbg. Ali, evo, sad posle par dana sam se konsolidovao. Ipak, provalio sam da counterstrike baca coveka u momenat i trenutak zivljenja. Nema razmisljanja o tome sta je bilo juce i sta ce biti sutra ili prekosutra, nema anksioznosti neizvesne buducnosti - trcis i brines samo da koknes nekog i da te ne ubiju, te da tvoj tim pobedi. Sjajno da se um preshalta "u momenat" za nekog ko previse razmislja kao sto je kod mene slucaj, eh.

Danas smo imali probu kod Zivana. Sada cu da izmontiram sve to sto smo snimili, da vidim koji bi kadrovi mogli da se dodaju i gde bi mogli da poboljsamo film malo. Takodje smo pricali o scenografiji, gde bi sta moglo da se doda i oduzme, sta mozemo da pomerimo a sta ne, i sta mozemo da nabavimo a sta ne. Za sada je po meni samo kostim problematichan jer sve sto imamo mi se ne svidja. Lose farmerke, kosulja koja je malko veca i to - glavni junak treba da izgleda komicno, ali ne i debilno smesno.

Upoznao sam jednu vrlo zanimljivu i jednu vrlo nezanimljivu devojcicu. Od svake sam naucio po nesto. Heheh.

Konacno sam nabavio knjigu Roberta Rodrigueza "Rebel without a crew" koja predstavlja zapise sa snimanja njegovog prvog lowlowlow budget filma EL MARIACHI. Vec sam posisao pola knjige mog omiljenog rezisera koji me je inspirisao da ne odustajem od bavljenja onim cime se sad bavim.

Dogadjalo se jos stosta, ali, kriv sam sto su se te misli zagubile negde u mom umu i sad ne mogu da ih pronadjem jer sam neredovno pisao blog - uvek sam imao problem sa repetitivnim dnevnim aktivnostima. Nikad ih nisam voleo. Hehhe. Ali sada se vec nakupilo toliko da moram da se istresem kroz blog. Eh. Jedva cekam da pocnemo da snimamo. Scenografiju pravimo u sredu, snimanje u cetvrtak.

Jesen u mom gradu...

2005-09-02T22:04:00.000+02:00

Dobro, de, nije jesen josh, kakva jesen, ali... Meni kad neko kaze SEPTEMBAR, ja odma' pomislim na jesen. I na skolu. Iako sam je zavrsio jos, sada vec davne, 1998. Ma, who gives a fuck. Evo da napisem opet nesto u ovaj blog posle duge pauze nespavanja, smaranja i svega ostalog. Danas je bio OK dan.

U svakom slucaju, danas je bila druga "proba" u vezi sa filmom BAD DAY. Prva je bila prosli vikend i nije bila bas najsretnija - Goran je imao gadnu tremu, lose je citao tekst, nije bio raspolozen, pa je kao sve odlozeno za sredu. U sredu je javio da je umoran da ne moze, tralala... Anyway, razmisljajuci, shvatio sam da ce mu trebati dosta vremena da udje u ulogu, a istog parametra bas i nemamo na raspolaganju te je pala odluka da dodje do, da tako kazemo, "rokade" izmedju Gorana i Gorana. :) ODnosno, Goxxy ce da glumi lik sefa u filmu BAD DAY, a Goran ce preuzeti Goxxy-jevu ulogu komsije sa automobilom. Goxxy nekako brze ulazi u karakterne uloge, a vreme ce se pokvariti, pocece stvarno ona gadna jesen - mi necemo ni poceti. Nema vise kasnjenja. Nema tuki, ima, ali trudimo se da ne bude. Prva klapa bi trebalo da padne sledece nedelje. Konacno! Trenutno je prioritet da se resi outfit - fale nam patike i jos neke sitnice.

Goran je kupio novi digitalac. Canon EOS300D. BRUKA od aparata. Ochi mi ostale na aparatu, tako da ne znam ni kako kucam sad ovo. U svakom slucaju - bice lepijeh fotki sa snimanja. :)

Nekoliko dobrih ljudi

2005-08-21T02:28:00.000+02:00

Uvek postoji tuga kada se jede, na primer, poslednji keks iz kutije. Ili kada se gricne poslednji deo korneta sladoleda, te srkne zadnja kolicina caja iz solje. Nas um ce uzdahnuti i pomisliti "nema vise". Dok sam bio pusac, uvek sam pusio WINSTON 100s (meko pakovanje) jer me je odusevljavao taj privid da uvek imas jos jednu cigaru vise. Taman kad mislis da si sve izsmokeoirao i smoris se ali - hej, cekaj, drmusnes onu u dzepu zguzvanu kutiju i provalis da ima jos jedna! JUHU! Ili recimo onaj keks, mislim da se zove "karmen". Duguljasta je kutija, i uvek kad mislis da si sve slistio, pazljivim zagledanjem vidis jos jedan keks zalepljen u dnu kutije za celofan - taj je najsladji. Onda na primer ananas u konzervi - uvek postoji onaj jedan magican kolut ispod onog za koji mislis da je zadnji,i stvarno, kao da je boljeg ukusa nego svi ostali koje si pojeo.

Pre neki dan me friendica koja radi u video/dvd klubu (riba od ortaka) zamoli da joj donesem PIST DVD. Ja joj odma sutra donesem naravno, i vracam DVD sto sam iznajmio i ona kao "a ne ne, nista ne placas ja te castim jesi mi doneo PIST". A zatim nastavlja "a kad treba da ti vratim ovaj PIST DVD". Bio sam zapanjen prvo time sto nije htela da mi naplati, a jos vise cinjenicom da je mislila da treba da mi vrati disk! Znaci, i pored toga je smatrala da mi duguje nekakvu zahvalnost i da treba da me casti! I pored mog insistiranja - ipak nisam platio. Osecao sam se stvarno super, jer bio sam skrhkan malenim gestom koji mi je u tom trenutku tako nekako znacio. Eh.

Sledeci dan se javi Alexandro, jedan od urednika video foruma sa Dizajn Zone. Kaze, "e vidim da trazite sponzora, nemate diskove". Reko da, jel znas mozda nekog ko bi sponzoris'o, i on kaze "pa evo na primer ja". Znaci, covek se samoinicijativno javio (inace, njegova firma ARTVARK se bavi filmskom i video produkcijom) i ponudio da sponzorise 100 diskova, dao mi je podatke i rekao da dam nekoj firmi koja valja diskove, da mu posalju predracun a on ce odmah uplatiti - tako je i bilo! Opet me je lep gest oborio s nogu. Ne zbog materijalne vrednosti tih diskova, nego zbog samo tog china malene ljudske dobrote: to te uvek nekako nasmeje, obraduje i ucini da ti narednih nekoliko dana izgledaju vedro i suncano bez obzira na vremenske prilike.

I ako mislimo da je svet jedno mracno i opasno mesto (dovoljno je otvoriti dnevne novine i uvideti istinitost ove tvrdnje), i da je dobrota negde iscezla ili se sakrila, mislim da treba opet dobro da pogledamo i protresemo, bas kao u slucaju keksa ili kutije cigareta - moze se i dalje naci po skrivenih nekoliko dobrih ljudi.

Ciganin Hvali Svoga Konja

2005-08-16T15:26:00.000+02:00

...mi je jedna od omiljenih pesama ikad. :) U pitanju je naravno, chika Jova-Zmaj, te cu pesmu ovde uneti u celosti. Mislim da sam je kao klinac cak znao i napamet, to jes' ne mislim, nego sam posve siguran.

Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il' ptica
Lastavica?
Skidaj naočari -
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja
Da li valja!
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige,
Ne možeš ga u carevoj
Naći štali -
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.

Da ga pospe suvim zlatom
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.

Ako imaš, jede seno,
zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti -
Taj ne može ostariti.
- Što ga duže teraš, kume,
Sve je mlađi,
Pa de sad mu
Para nađi!

A što pitaš: hoće l' moći
Kakav jendek da preskoči,
Jendek, jendek - kakav jendek!
Taj se nije još rodio
Koj' on nije preskočio -
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla -
Sedlasta mu leđa.
- Za pasoš ga ne pitaj,
Jer - to njega vređa.

Idi, kume, idi, idi -
Još me pitaš: kako vidi?
To je da se pripoveda:

Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noći -
Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,
Ima l' mane -
pa zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane -
Takvi konji nisu za nas,
za Cigane.

A brzina kakva mu je?
Malko j' brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti:
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.
Munja sevne, a on rže -
Pljusak brzo, a on brže;
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije -
Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
- Rep.

Commando

2005-08-16T00:34:00.000+02:00

Ne znam ko se seca svog prvog filma koji gledase u bioskopu ikad. E pa ja se secam koji se film prikazivao kada sam ja kao klinac prvi put krocio u bioskopsku salu, koja mi je tada izgledala tako misteriozno, veliko, cudno... Secam se sugavog partera u mitrovackoj sali sa jako malim nagibom gde ti cak i niski ljudi smetaju da gledas film kad sednu ispred tebe, plus sto si klinac pa mali i nizak. Secam se gomile semenki ispod sedista, puckanja zvuka i tandrkanja projektora. I kao sto rekoh, svoj prvi film koji sam gledao u bioskopu nikad nisam zaboravio. U pitanju je COMMANDO sa Arnoldom Schwarzeneggerom u glavnoj ulozi. Scena na pocetku u kojoj nabildovani Arnold nosi citavo stablo preko ramena za mene je antologijska. Podseca me na bezbriznost, naivnost pa samim tim i iskrenost detinjstva, na to kako sam zapitkivao stalno caleta koji me je vodio "a zasto ovo" i "a zasto ono", na moju fasciniranost bioskopm i filmovima, na sposobnost da se totalno prepustim dogadjajima na platnu bez mnogo razmisljanja. Pure emotion. Secam se svih filmova na koje me je matori vodio: Commando, Red Heat, U Zmajevom Gnezdu (neka rerprizna projekcija), Indiana Jones 2, itd. Indiana Jones mi je inace jedan od najbest omiljenih filmova ikad, vecim delom zato sto sam ga kao klinac obozavao tako da i sad kad ga gledam postajem jedno veliko dete i uzivam. U svakom slucaju, nabavio sam Commando na divx. Odgledao sam ga danas sa uzivanjem. Film je glup, i nije nista posebno, ali meni je drag i pretpostavljam da ce mi biti drag do kraja zivota.

I pishuci ovaj blog o filmu COMMANDO, odem na GIOCHANNEL sajt gde stoje najave filmova, vesti iz sveta filma, reviewi DVD-a i slicno, i ... Verovali ili ne, vidim text o tome kako se mozda planira nastavak filma COMMANDO. Znaci, neverovatno. Nisam sujeveran, ne verujem u spiritualne, kosmicke i astroloske sudbine i gluposti, ali su mi jako simpaticne bezazlene koincidencije ovoga tipa.

Elem, veceras je bio sastanak 15minutes pictures grupe. Bilo nas je puna soba i za divno cudo - bio je to kreativan sastanak, sa mnogo ideja i sa mnogo price o filmu. Obicno na sastanku bude neko nekoncentrisan i sklon zezanju i sprdanju i ne moz' naterati coveka da se uozbilji, ali sad to nije slucaj. Mislim da su svi promenili tacku gledista na nas rad posle (uspeha) filma PIST, i da su se svi sad malo uozbiljili bez obzira na nasu amatersku opremu i bez obzira na moje neozbiljne scenarije (postaju ozbiljni, ali su teme i dalje okrenute komediji), mislim da svi ponekad sanjare o tome kako bi izgledalo da snimimo film koji ne bi bio lokalnog karaktera nego sa pravim kamerama, da snimimo film koji bi gledale hiljade ljudi. To je lepo. Ja o tome sanjam svakog jebenog sekunda moga bitisanja, i mislim da cemo praviti super stvari ako svi makar donekle budemo osecali isto. Opet razmisljam o tome kako bi stvari bile drugacije da se ima prava kamera. Eh. Opet ja. Tja.

Nadam se da cu jednog dana rezirati COMMANDO 3. :)

Rad

2005-08-07T10:40:00.000+02:00

Hocu da radim do smrti. Voleo bih da umrem na nekom snimanju. "Pazi, kamera bi trebalo da ide sa leve strane dok..." KRK i ode ja. Ali stvarno. Kome treba odmor? Penzija? Kakve gluposti. Mislim da bi mog'o snimat' i montirat' filmove 7 dana u nedelji, ali ne verujem bas 365 dana godisnje jer mislim da bi morala pauza da se napravi od jedno mesec dana, leti negde da se iskulira, cisto da covek to moze fizichki da isprati. Ja ispunjenje pronalazim u svom radu i jednostavno tesko zamisljam bolje provedeno vreme, te je sasvim logicno da me uopste ne interesuje koji je dan, koliko je sati, i da li je neki praznik. 'Ocu da snimam bre! Samo kvalitetno (!) vreme provedeno sa nekom voljenom pripadnicom lepsega pola je bolje od toga priznati moram. Necu da idem u penziju da ne radim nista - to me uzasava. Necu da spavam - al moram. Kakvo gubljenje vremena - osam sati ne radis nista, nego si zagnjuren u jastuk i sanjas kojesta. Complete waste of time. Koliko stvari da se nauci, procita, vidi, koliko filmova da se pogleda, koliko ideja da se snimi...

Postoje ljudi koji svoje ispunjenje ne nalaze u radu i gledaju svaki trenutak kako bi blejali, odmarali i radili nista. To nije pogresno. Oni nisu lenjivci glupi a ja pametan. Jednostavno, to je licna preferencija - neko svoje ispunjenje ne vidi u radu nego bas u tom, sto se kaze, slobodnom vremenu i apsolutno nemam nista protiv toga. To je samo drugaciji pristup zivotu, i ne mozemo govoriti koji je ispravan a koji nije jer bi to bila nonsens rasprava nalik nekoj gde je pitanje "da li je lepsi paradajz ili krastavac u pljeskavici".

Nema lepseg sna nego kad legnes umoran jer si se bavio umnim, fizickim ili u slucaju snimanja filmova I UMNIM I FIZICKOM radom. 'Ocu da radim dok ne crknem bre! Filmmaking rula

Dome, slatki dome

2005-08-06T10:02:00.000+02:00

Kakav je osecaj kad nemas kucu? Hmh... Moja "prava" kuca je u Sremskoj Mitrovici... Odlucio sam davno da se tamo vise ne vracam, jer je to toliko depresivan i jadan grad da je to strasno. Mislim, ja volim Mitrovicu, obozavam da provodim leta na plazi tamo, za grad u kome sam se rodio i proveo najlepse godine detinjstva me vezuju samo lepe uspomene, ali odlazak na duze od par nedelja u taj grad je ekvivalent pucanja u glavu velikim kalibrom mojoj karijeri. Moji friendovi su se ionako rasuli po Beogradima, Novim Sadovima, Suboticama i drugim popularnim destinacijama provincijalaca. Jednostavno, taj grad i kuca gde zive matorci mi dodje ko neka vikendica, te se postavlja pitanje gde ziveti? Pa, na primer, ja vec (skoro)5 godina podstanarisem.

Prvi stan u Pancevu je bila soba za zemljanim podom i onim grbavim zidovima, sporetom kome je trebalo tacno tridesetsedam minuta da prokljuca vodu za chaj, gazdama siromasima (odvojeni od mene) koji su me svaki drugi dan pitali 'el imam da im pozajmim od 20 do 100 dinara i mishevima (bio sam toliko pissed off da kad sam jednog ufatio na onaj lepak, drzo sam ga ovim drugima za primer nekoliko dana tako u sobi). Bio sam tu nekoliko meseci.

Drugi stan sam dobio od gazde da zivim za dzabe. Bio je iznad autoservisa koji gazda izmedju ostalog drzi. Budjenje u cik zore uz brujanje kompresora i prozor koji gleda prema industrijskoj zoni cinili su da se nivo stresa kod me podigne za sezdeset procenata. Pa onda je u susednoj sobi bila gazdina arhitektonska firma sa kojom sam,eto, delio stan. Ja ustajem ujutro sa peskirom oko vrata i nabubreo od spavanja, prolazim pored skockanih ljudi koji rade u AutoCad-u i otpozdravljamo "Dobro jutro...". Sve je bilo kul dok me zena koja tu radi nije ulovila kako shoram u kupatilu "ijuuu, izviiini". Kasnije sam umesto firme imao cimere, nekoliko njih... Stan nije bilo moguce ugrejati, verovatno sam nesto uradio kostima i ogranizmu sedeci na kvarnoj grejalici. Da li sam pomenuo da kuhinja nije postojala?

U trecem stanu sam takodje ziveo za dz. Moj gazda/cimer i ja smo samo delili racune (njegova zelja) ali na moju inicijativu, ja sam placao 70% od iznosa racuna, toliko sam bar mogao da pokazem zahvalnost sto me covek primio na gajbu bez da trazi kiriju - za taj gest mu stvarno svaka cast. Bilo je to periferno naselje gde si u svako doba dana i godine blatnjav i prasnjav gde god da krenes, a osecas se srecno ako te ne prozderu kerovi negde. Moja soba je bila u potkrovlju i nije bilo vrata. Nije ni moralo da bude vrata jer su zidovi bili tanki poput sperploce tako da se sve culo iz prostorije u prostoriju. Covek pusti radio u svojoj sobi, ja pustim muziku gore, i dodje mu drustvo pa se pusti i TV da tandrlja u dnevnoj sobi. I se tako miksa, te tri muzike, a onda ja ustanem, ugasim racunar i izadjem napolje. Da li sam pomenuo da je potkrovlje imalo samo jedan prozor od 14", krevet "ne okreci se da ne padnes" sirine bez ikakvog duseka, te nije bilo nikakve izolacije gore tako da je leti bilo OHOHO, a zimi AHAHA. Tu sam proveo godinu i po dana, to je bila prva 15 minutes pictures baza!

Najsveziji stan u kome se nalazim je nekako najbolji do sad. Na 10 min. od centra (opticka vidljivost sa najvecom zgradom u okolini me dovela na ideju da se istresem iz shteka za wireless), velika soba sa onim bracnim krevetom, po prvi put za pet godina ormar za ofingerima... Doduse, kupatilo javni WC style u koje komsija kinez dolazi svaki 3 dan da se tusira (sva sreca pa se kinezi ne kupaju toliko cesto), improvizovana kuhinja bez sudopere i prozor na 1m od najprometnije ulice u gradu (pravilo No1 - nista ne drzati pored prozora da ne bi ochadjavilo) jedine su mane. Sada po prvi put placam kiriju.

Bio sam kod drugara koji zivi sa verenicom... Kakav stan... Klima, satelitska, wireless, ukusno probran i uredjen namestaj pitome boje drveta, besprekorna cistoca, prijatna kuhinja, venecijaneri na svim prozorima, potkrovlje, 43 kvadrata... Samo za pozeleti...

Sve stracare i stanovi gde sam ziveo dragi su mi na svoj nacin. Vezu me i neke lepe uspomene, ali... Hocu bre svoju kucu... Stan... Shupu... Sta god... "sine, ako prodamo ono malo zemlje, pa ovaj nas stan, a mi se odselimo u manji, pa kad se budes zenio, i NJENI daju drugu polovinu, mozda se ushicari za neku gajbicu" blablabla... Sto ce reci, jos dugo cu ja vremena bacati pare za kiriju.

Kad budem imao svoju gajbu, jedan ceo zid bice moji CD-i i DVD-i, moja ponosna filmska kolekcija. Drugi zid ce biti knjige... Moja brzosireca kolekcija... Library style... Jedna soba mora biti pretvorena u home theatre sa 5.1 sistemoom, projektorom i platnom na zidu (ako budem furao kucu, podrum ili potkrovlje bi bili idealni). I kuhinja obavezno nadrkana... Vec 5 godina jedem na radnom stolu, sa kolena i sa poda, bre, u kuhinju ima da stucem sve ove imaginarne novce sa kojima raspolazem. Jedna prostorija bice 15 minutes prostorija: oprema, kamera(e), stativi, svetla, sve zivo... Kako to mislite, a gde cu da spavam? Ma kakvo spavanje, na podu, otkud znam, spavanje je gubljenje vremena, nista pametno ne uradis u carstvu snova.

Dosta mastanja... Razmisljam da promenimo tumacha glavne uloge za BAD DAY, jer je Maki u gipsu, a bice jos dugo. Kada mu skinu gips nece smeti da trci, ii.. Doci cemo do kisovite jeseni, a nista pametno snimiti necemo. Zivan je prava faca za takvu ulogu, ali... Pitao sam ga izokola, rekao je da hoce, valja dobro razmisliti... Maki se takodje slozio za tu opciju.

Novac

2005-08-06T01:38:00.000+02:00

"DAJ PARE". Tako se zove prvi scenario koji sam ikad napisao... Ima mnogo mana, ali u sustini, osnovna premisa je sasvim okej - mozda ga preradim jednog dana u nesto bolje i kompletnije. Pare, novac... Kakva glupost. Bilo je shurnajs' nekih varijanti za sponzorstvo (da dobijemo prazne, ili rezane, ili bilo kakve DVD-e) ali kako je vreme prolazilo sve sam vise verovao u onu narodsku (mrzim narodne "mudrosti", ali ovaj put dobro zvuci) "nema dzabe ni kod babe". U sustini, ako nesto treba da uradis - uradi to sam. Ako ti trebaju pare - nece niko to da ti da bre! I posle mnogo dana iscekivanja, dobili smo pedeset diskova, narezanih. Jupi. Ne mogu da kazem da se nisam obradovao, bolje ista nego nista, ali i dalje imam taj osecaj kao da sam jeo jagode, nesto sam se zamislio, nisam obracao paznju, a onda progutao jagodu koju je vec neki puzh pre mene zvakn'o pa ima malo zbrljvast okus... Koliko bre vise stvari mora da zavise od novca?

Crko mi je procesor, i sad radim na pozajmljenom (3x sporijem) iz firme... Nema se para za novu plocu i procesor (jer naravno, vise procesora kao sto je moj (koji su uzgred vrlo dobri) nigde nema da se pazari)...
Ne postoje nikakvi uslovi da studiram... Treba ziveti negde, jesti, voziti se prevozom i placati skolarinu...
Trenutno bez pravog posla... Dobijam sicu neku od firme dok se ne snadjem...
Ko zna kako bi film PIST izgledao da sam imao para da kupim valjanu kameru... Mozda bi i neki posao krenuo... A ne, svaki put kad se nesto radi, iznajmljuj, cimaj se, sa kamerom ti dodje mrmot neznalica koji svenkuje kao baba obolela od parkinsonove bolesti... Mislim...
Ko zna kako bi BAD DAY izgledao da se ima para kupiti makar CANON XM2 za dva i kusur soma jura...
Ko ce ga znati... Nije fer. Toliko stvari zavisi od novca. Nije fer. Covek ne bira da li ce se rodi u bogatoj porodici, ili ce mu otac biti ex-prosvetar... Nije fer sto nemam gde da zivim pa jos i kirija mora da se placa, bacene pare... Stvarno je ... Nekorektno... Ali...

Sad ce neko da kaze "uuu, pa mnogo si ti pametan, otkrio si ne mlaku, nego ladnu vodu, i ameriku i sve, kolumbo, naravno da se SVE na svetu i u zivotu vrti oko novca, i da se sve placa, i da nema nista za dzabe, i da je zemlja Srbija u velikom sranju, iii", ali... Znam ja to sve bre, nisam lud ("nisam lud Jakovljevicu, nisam lud..."), no lakse je kad se napise. Mnogo lakse. Osecam se rasterecnije. Sad mogu da nastavim da gledam film.

Hladnokrvnost

2005-08-03T13:19:00.000+02:00

Ponekad zavidim hladnokrvnim ljudima, a ponekad mislim da oni treba ovim "toplokrvnima" da zavide. Shta znam... Kada se desava neka odvratno jezivo stresna situacija, oni ne spaljuju godine svoga zivota unapred na nerviranje i chuvaju svoje srce da duze traje. To je okej. Ali, takvi cool'n'cold ljudi su, na primer, nesposobni da se od srca raduju kada se desi nesto lepo, kada ova druga kategorija ljudi skache od srece ozarenog lica i viche "ju-hu", "wiii" ili "jupiii"... Tako da je vrlo diskutabilno to koja "kategorija" je bolja da se njoj pripada... Verovatno je dobro da postoji i jedna i druga vrsta ljudi.

U svakom slucaju ja nikako ne spadam u hladnokrvne. Kada se nesto lepo desi, ne mogu da se smirim, kada se nesto lose desi ne mogu da se smirim... Taj nemir, ta hiperaktivnost stresne situacije me jos vise tera da jurim, trcim, da se vise trudim i angazujem - mana je naravno to, sto covek u takvom stanju nekada moze doneti ishitrene odluke koje mozda i nisu najbolje, ali... Kada stresna situacija prodje (do tada ne osecam nikakav ni fizicki ni psihicki umor) onda me sve to stizhe - glava klone, ochi peckaju i ako sednem na krevet leci cu, a ako sam leg'o odma' cu zaspati...

Tako je i sad slucaj... Posle 3 dana jurnjave posto je na mom dragom kompnjutoru crkao prvo hard disk a zatim i procesor, sada je sve sredjeno i sve radi a ja sam ostao laksi za 6 i kusur hiljada dinara u situaciji kada mi je svaki dinar neophodan. Voleo bih da budem hladnokrvan i smiren sada, ali mi nesto i ne ide...

Racunari, tehnika, vrucina, problemi...

2005-08-02T14:15:00.000+02:00

Prvo mi je rikn'o hard. Poceo je da klakce i da zuji, napravio je 10-tak bad sectora i tako to. POdatke sam sve uspeo da bekapujem, sreca. I sad, uzmem drugi hard i da dignem sistem sa NJ, ali 'oces... Nece, smrzne se ekran. Da ne duzim oko tehnikalija, u svakom slucaju, ja sam poceo od 4:50 da se zajebavam s tim, pa mi se i Vili prikljucio oko 8, a zatim i zivan oko 9... Cupali smo kosu, cudili se, steali zamisljeno po prostoriji, umivali se 'ladjanom chesmoizvorskom vodom i do 13h smo se akali sa "metodama bezuspesnih pokusaja" da utvrdimo na kraju to da se izgleda radi o maticnoj ploci koju moram da menjam, to jest da pljunem 4000 dinara za novu (i to u situaciji kad ono, ne idem vise sa drustvom na pice jer sam u teskom q sa parama). Sve se to desilo posto sam posle mnogo nedelja cimanja (preko jedne devojke, pa njen brat zna nekog lika ciji komsija ima pristup narucivanju kod najjaceg gusara u srbiji sa desetinom hiljada naslova) pazario 13 DVD-a raritetnih divx-a, i posto sam posle mnogo meseci iscekivanja i pracenja razvoja filma SIN CITY isti konachno nabavio na DVD-u. Bad day, sta reci. Na stranu to sto sam internet addict, sto sam se uwirelessio i sto ne mogu ni jedan dan da provedem bez da malo surfnem... U svakom slucaju, resen sam da taj problem dezintegrisem sto pre, nema vremena za kukanje, "nemam srece" komentare i blejanje... Odma' sam leg'o na telefon, nas'o plocu i sad idem to regulisati...

A to sto glavni glumac sad nogu i u GIPSU ima, sto nece jos dugo moci da hoda a kamoli da trci (sasvim je slucajnost da treba pola filma da trchi), te je snimanje filma BAD DAY odlozeno... To je sasvim druga prica...

Sto veci problem, to se posle osecas bolje kad ga resis...

Ludilo!

2005-07-30T00:29:00.000+02:00

Ali ne ludilo kao kad kazes "e, ludilo covece", nego ludilo u ne-sleg smislu te reci. Kao da je ceo grad poludeo... Setim se uvek jednog italijanskog soft-core filma koji sam gledao kao klinac (nikad nisam provalio ime tog filma niti ga nasao do sad) kada se ceo grad zatruje od vode jer se neki tanker izlio, nesto, i samo se jedan lik ne otruje (neki kao shvaler guy) jer nije placao racune pa su mu isekli vodu, a imao je neki karton sampanjca pa je pio samo to... I svi postanu nerealno sexualno opsednuti nesto i onda njega naravno jedinog jure, i muski i zenski, tako nesto... Ludilo, kao sto rekoh...

Nego, idem ja do drugara danas po neki kabl, i pored stanice gde ljudi cekaju vecernji autobus imam sta da vidim... Neki klinci ("brate, brate, znachi, brate, jebote, brate") i neki cifus sa njima (trbonja, nasty taxi driver style) prebijaju nekog coveka (koji je vislji za glavu i po' od svih njih) kome nisam video lice iz prostog razloga jer je bilo skroz krvavo... Znaci, jezivo. Krvava mu kosulja, tetura se unaokolo osamucen, verovatno nista ni ne vidi od tolike krvi, ista siklja po trotoaru praveci ornamente na betonu... Onaj taxi style guy mu prilazi i vice "sto si ga udario brate, sto si ga udario" a cif mrmlja (verovatno je i koji zub izgubio) "pa niisaam, nisaam". A par trenutaka kasnije je promrmljao "zvacu policiju"... To je bila inicijalna kapisla za novu eksploziju besa - "sta bre policiju,sad cu ti jebem mater" i klinac juri prema njemu da ga dokrajci, ovaj drugi ga drzi "nemoj brate, dosta je"...iii...tada sam se udaljio vec, sa ukusom gorchine u ustima... Tu je neka kafana pored, valjda kafansko drustvo, jebemliga...
Kad sam se vracao od drugara, neka deca stoje i pricaju, jedan kaze "e, razbili su mu obe arkade i nos", znaci, ko zna koliko je to trajalo i sta se tu posle desavalo.

Dolazim do moje ulice, papucharam prema gajbi a ispred neke kuce stoje neka simpaticna devojcica obucena u neku kucnu varijantu, sa patofnama, i neki masni lik u tesnoj majci (valjda ima ono ogledalo sto suzava da se ona salina ne vidi kad se oblaci, pa samozadovoljno izadje iz kuce takav) sa mobilnim koji mu se klati oko vrata (kosa se naravno cakli od cickovog ulja, ili motornog ulja, jebemliga)... E sad, posto ja imam obicaj da prisluskujem ljude (nepresusni izvor inspiracije, zato ovaj text i ide u blog koji predstavlja zapise o filmadzisanju), ono sto sam uspeo da cujem je da nju neki tip maltretira iako mu je devojka lepo dala do znanja da NIKS nema... I sad, ko zna koliko je vec smara, pa ga je stavila na sve ignor liste, te je on poslao ortaka (ovog balvana) da kaze koju lepu rech. "Slusaj devojc'ce, ti moras, brate, misim sestro, da razumes, znas to, sa njegove strane, blabla"... Devojka pokusava da bude fina... "zahvalna sam ja za sve, ali rekla sam lepo, ne razumem vise sta..." i tada sam se vec odaljio prilicno. Znaci, dos'o joj je na kucu lik 'ladno. Damnit. Dosao sam kuci, raskomotio se i pomislio da se nije zagadila voda danas a ja se jedini nisam zarazio (jer inace ne pijem vodu iz cesme, samo flasiranu i mineralnu). Jebote...

Scenariji ne dolaze iz malog ili velikog mozga, leve ili desne hemisfere braina... Oni su svuda oko nas...

Dan drugi...

2005-07-27T06:18:00.000+02:00

Cini se da ova raid-ova spirala sto gori i tamani insekte ne omamljuje samo njih. Ah da, pa na uputstvu pise da treba zadimiti sobu, pa izluftirati, a ne sedeti uz sav taj dim - jebiga, valjda nece nista da mi bude...

Juce (danas, juce, vrag ce ga znati) sam leg'o u 14h i spavao do 21h... Znaci, totalni poremecaj dana. Mislim da pomeram stalnu tu granicu kad idem na spavanje dok se ne unormalim opet da nocu spavam a danju radim. :) Ali, nocu je mnogo mirnije... Niko ne zove, nema ajsikjuasha (ima nekih ljudi s kojima jednostavno MORAM da prozborim koju kad se pojave - ovo im je vel'ki kompliment), niko ne zvoni na vrata, mir i tisina, cak i ptice spavaju...

Bili smo u Domu Omladine, da vidimo mogu li nam sta pomoci za snimanje filma. Naravno, kamere nemaju, stative nemaju, magnetofon nemaju - u sustini, vidim da cemo opet sve sami sve da budzimo, pravimo, kupujemo i iznajmljujemo. Jedino sto imaju neku rasvetu za koju bi mogli da se ogrebemo i to su rekli da mogu da nam daju - masala. Ali, problem je sto bi trebali da im damo neke datume kad bi eventualno snimali, sto je zez jer glavni glumac radi tako da nikad ne zna kad radi. Jave mu u pet popodne da radi od 12 uvece trecu smenu i sl. Hmh, za sada bez ideje kako da resimo taj problem.
Dokument sa zaduzenjima ko bi sta trebalo da radi sam podelio kao i nekoliko primeraka scenarija (verzija 2), te bi trebalo da se odrzi uskoro jos jedan meeting da se vidi da li ima neko neke primedbe, pitanja i slicno, i da vidimo gde su potencijalni problemi sto se tice lokacija, rekvizite, budzeta i ljudstva. Scenario je bogat, i SVE sto je napisano realno moze da se snimi, ali uz mnogo truda, odricanja, znoja, modrica i spaljenog vremena... Bice ovo naporna produkcija, videcemo koliko cemo ideja uspeti da izguramo do kraja.

Opet sam bio na trcanju i ovaj put u onoj pekari nisam kupio hleb nego 2 somuna... Gricno sam malo usput, moram da priznam da su dobri. A sad po salatu (Vili provalio neki novi fast food gde ima super salata da se pazari za 60 kinti u plasticnoj kutijici)...

Početak

2005-07-26T07:03:00.000+02:00

BAD DAY klupko je pocelo da se odmotava. I to da se odmotava onako, nizbrdo, brzPo, ne moz' da ga stignes. Znaci, pocelo je... Novi film 15 MINUTES PICTURES.
Scenario sam konacno zavrsio pre neku noc, prvu verziju. Naravno, na stolu se vec nalazi hrpa onih malih papirica sa izmenama, novim stosevima, novim likovima. Bili smo i u location scouting-u pre neki dan i slikali potencijalne lokacije, dok su nas neke lokacije na koje smo slucajno nabasali inspirisale na jos gegova i stoseva.

Posto je dnevnik snimanja za prethodni film PIST bio neredovan i pun rupa, i posto sam odnedavno postao wireless nakachenik pa stalno visim na netu, odlucio sam da ovaj dnevnik snimanja vodim online, preko ovog bloga. Da li ce ovo neko da cita? Ne znam, stvarno nemam pojma. Ali, voleo bih makar ja da procitam sve kada se to sve zavrsi.

Poremetio sam spavanje... Radim celu noc, a onda legnem oko 9-10 sati pa spavam do 17h. Ludilo. Ali, osecam se dobro. Samo sam pomerio svoj tajming dana. Sva sreca pa su dani duzi te uspem da uhvatim malo sunca. Pripremio sam zaduzenja i neka pravila snimanja za film BAD DAY, kao i moj slobodni prevod nekih poglavlja knjige DIRECTING ACTORS by Judith Weston. To je jedina kvalitetna knjiga o glumi koju imam i iz nje sam izvadio teze, teorije, vezbe i primere koje mislim da mogu mogo da pomognu naturshchicima koji ce glumiti u filmu (sad, koliko od njih ce to stvarno da procita koji dobiju taj tekst - stvarno ne znadem). Plus, radio sam novu reklamu za Bozic-e, a kad se umorim gledam RAT RACE (i kupim fazone za BAD DAY, hehe)... U pola sest sam otisao na trcanje po keju, stvarno je bilo .... Pa mogu reci, filmsko svanuce. Vetar je blago kruzio po keju, neki lik je setao ruznog psa i pricao na mobilni (s kim u pola sest da mi je znati), stari bracni penzionerski par u suskavim adidas trenerkama protegnuo je noge a ja sam trcao sa puno misli u glavi dok se nisam toliko umorio da sam mislio da cu umreti.

Usput sam kupio hleb u nekoj pekari... Mirisao je jako lepo... Vruc... Tezak... Sremacki porok, sta da radim...