Razmisljanja & samokritika No. 1

Hmmm... Zavrsio sam citanje REBEL WITHOUT A CREW i knjiga me je bacila u razmisljanje. Pogledao sam onda EL MARIACHI-a opet (po ko zna koji put) i ... Jos vise bejah bacen u razmisljanje. Posle besane noci, bled i neobrijan, krvavih ociju i zamucenog pogleda, prosetao sam po hladnome jutru.

Najvise me nerviralo u PISTU - kadrovi iz ruke, drmava slika i sve to... Pa sam se trudio da u BAD DAY to bude ispravljeno, ali... Sta... Na to se u stvari niko nije zalio (sem struchnih ljudi). Zalili su se na shum na slici i zvuku i manjkavosti u prici, ali, nikom nije smetalo sto se kamera drma. A ja sam insistirao da BAD DAY bude smooth i sta sam dobio - gomilu ukucanih kadrova koji ukucavaju 'pacing' filma, koji inace treba da bude vrlo, vrlo brz. Hmh. Pogresio sam. Ovaj put imam koncizniju i boljedrzecu, solidno zaokruzenu pricu, ali sam zakazao bas na tom - reziserskom polju (mora covek da bude strog prema sebi, samo tako moze da napreduje kvalitetno). Vec sam negde napisao i manjkavost da nisam poteru snimao kako treba. Jeste, hteo sam da despersonalizujem ove koji ga jure, ali ipak sam morao da uradim seriju kadrova on - oni, on - oni, da bih mogao da gradim ritam malo bolje. Sada u montazi pokusavam da spasem stvari, ali, hmh...
Mane? Fali vise uglova kamere, i vise pokretne kamere. Ekspozicija - naravno. Enterijeri imaju suma na slici. A sta cemo sa zvukom - videcemo...
BAD DAY mi je sad nekako streberski. Nema mnogo eksperimentisanja sa kamerom - sto je greska. Hteo sam da bude bolje, pa sam umesto da snimam kako osecam i kako mislim da treba, i da sledim intuiciju tako pomerajuci kameru, snimao 'provereno' i sada imam seriju staticnih kadrova (koje inace ne volim). Ali, hej. Zato ovo i radim. Sad sam naucio dosta.

Pazljivim promatranjem i gledanjem drugih filmova shvatio sam uzasnu vrednost cutaway kadrova. Okej, mozes ti to da procitas i vidis svuda, ali dok ne OSETIS potrebu za njima, i ne osetis najbolje nacine kako ih upotrebiti... Cut away kadrovi slucajnih posmatraca, zivotinja, itd - samo obogacuju film. (u bad day toga malo ima. imam jedan super kadar sa nekom jadnom, zrikavom mackom) Primetio sam u John Woo-ovim filmovima da on skoro UVEK ima paralelne tokove radnje. I onda reze izmedju njih. Odma' sam skapirao zasto. Zato sto ako imas 2 sloja necega, naravno da je to nesto bogatije i zanimljivije. Taman kada se oko umori od jedne 'price', ti prebacujes tacku posmatranja na drugu stranu. Paralelna montaza je cudo. :)

Dobro je sto sve te greske vidim sad. Neke stvari mogu malo da spasem u reshoot-u, a neke da zamaskiram pazljivom montazhom.

Toliko misli i ideja imam, daa.. Ne znam sta bih pre napisao, tako da necu vise u stvari da napisem nista. :)