Nekoliko dobrih ljudi

Uvek postoji tuga kada se jede, na primer, poslednji keks iz kutije. Ili kada se gricne poslednji deo korneta sladoleda, te srkne zadnja kolicina caja iz solje. Nas um ce uzdahnuti i pomisliti "nema vise". Dok sam bio pusac, uvek sam pusio WINSTON 100s (meko pakovanje) jer me je odusevljavao taj privid da uvek imas jos jednu cigaru vise. Taman kad mislis da si sve izsmokeoirao i smoris se ali - hej, cekaj, drmusnes onu u dzepu zguzvanu kutiju i provalis da ima jos jedna! JUHU! Ili recimo onaj keks, mislim da se zove "karmen". Duguljasta je kutija, i uvek kad mislis da si sve slistio, pazljivim zagledanjem vidis jos jedan keks zalepljen u dnu kutije za celofan - taj je najsladji. Onda na primer ananas u konzervi - uvek postoji onaj jedan magican kolut ispod onog za koji mislis da je zadnji,i stvarno, kao da je boljeg ukusa nego svi ostali koje si pojeo.

Pre neki dan me friendica koja radi u video/dvd klubu (riba od ortaka) zamoli da joj donesem PIST DVD. Ja joj odma sutra donesem naravno, i vracam DVD sto sam iznajmio i ona kao "a ne ne, nista ne placas ja te castim jesi mi doneo PIST". A zatim nastavlja "a kad treba da ti vratim ovaj PIST DVD". Bio sam zapanjen prvo time sto nije htela da mi naplati, a jos vise cinjenicom da je mislila da treba da mi vrati disk! Znaci, i pored toga je smatrala da mi duguje nekakvu zahvalnost i da treba da me casti! I pored mog insistiranja - ipak nisam platio. Osecao sam se stvarno super, jer bio sam skrhkan malenim gestom koji mi je u tom trenutku tako nekako znacio. Eh.

Sledeci dan se javi Alexandro, jedan od urednika video foruma sa Dizajn Zone. Kaze, "e vidim da trazite sponzora, nemate diskove". Reko da, jel znas mozda nekog ko bi sponzoris'o, i on kaze "pa evo na primer ja". Znaci, covek se samoinicijativno javio (inace, njegova firma ARTVARK se bavi filmskom i video produkcijom) i ponudio da sponzorise 100 diskova, dao mi je podatke i rekao da dam nekoj firmi koja valja diskove, da mu posalju predracun a on ce odmah uplatiti - tako je i bilo! Opet me je lep gest oborio s nogu. Ne zbog materijalne vrednosti tih diskova, nego zbog samo tog china malene ljudske dobrote: to te uvek nekako nasmeje, obraduje i ucini da ti narednih nekoliko dana izgledaju vedro i suncano bez obzira na vremenske prilike.

I ako mislimo da je svet jedno mracno i opasno mesto (dovoljno je otvoriti dnevne novine i uvideti istinitost ove tvrdnje), i da je dobrota negde iscezla ili se sakrila, mislim da treba opet dobro da pogledamo i protresemo, bas kao u slucaju keksa ili kutije cigareta - moze se i dalje naci po skrivenih nekoliko dobrih ljudi.